Glagol TREBATI je najčešće pogrešno upotrebljavana reč u pisanoj i govornoj komunikaciji.
Priznajem da je čak i mog desetogodišnjeg sina, koji je veoma pažljiv s jezikom, teško odučiti od navike stečene u školi da ovaj glagol koristi pogrešno.
Trebam da pitam pare za patike.
Glagol TREBATI (htenje, namera, težnja): ne menja se po licima, rodu i broju, ako iza njega sledi glagol.
No-no upotreba: trebam da pitam; trebao je da pita, trebali su da pitaju. Trebam da ustanem (hit).
Pravilna upotreba: treba da pitam, trebalo je da pita, trebalo je da pitaju.
Trebalo je da ovakve postove pišem ranije. ( a ni slučajno –> Trebala sam ovakve postove da pišem ranije)
Je li da je prosto? Baš zbog te jasne razlike u upotrebi.
Ako iza glagola TREBATI sledi imenica, onda ćemo ga menjati, jer će ovaj glagol označiti potrebu za nečim a imenica iza njega će odmah objasniti za čim, iako ovakva upotreba zvuči uglavnom arhaično i više je slična zapadnoj varijanti (kako smo voleli da zovemo hrvatski deo nekada jednog, srpsko-hrvatskog, jezika) nego istočnoj, tj. srpskom jeziku:
Trebam te.
Trebam neku kintu.
***
Ako ste do sada pomisli da je rečenica iz naslova nategnut i neduhovit pokušaj da iskarikiram jezik – varate se. Ovako se danas uredno govori među mladim ljudima.
Tako, na primer, umesto ispravne rečenice: Treba da pitam (ćaleta) da mi da pare za patike, spontano je nastalo nakaradno skraćenje koje glasi: Da pitam pare za patike.
Meni je jasno da se mladi razumeju, posebno kada dođe do toliko potrebitih para i da im nisu glagoli potrebni već pare i patike, ali, priznaćete, ako biste pokušali da bilo šta pitate pare, one vam neće ništa odgovoriti. Pa sve i da ih imate.
Poznato je da je za parama sveopša treba 
Aj’ pa pripazite. Pravilna upotreba glagola trebati, trebalo bi da postane rutina u vašem govoru.
Meni je bilo najjače kad sam čula ministra prosvete da govori: MI TREBAMO DA UČIMO DECU.
Čemu bi mogli da ih nauče ovakvom pismenošću?