Posao lektora i korektora naizgled deluje kao rutinska i prosta rabota, znamo da pišemo i čitamo, pa šta? Ipak, to je složen zadatak koji se sastoji iz nekoliko faza rada:
- Potrebno je prilikom rada na korekturi isključiti mozak (ne misliti o konstrukciji rečenice, gramatici ili semantici) i uključiti oči (u traganju za tipografskim i pravopisnim greškama). Razmišljanje o smislu rečenice ili, nedajbože, udubljivanje i uživanje u napisanom tekstu, u značajnoj meri parališu sposobnost korektora da uradi zadatak na najbolji način.
- Potom se uključuje mozak (ili, još bolje, druga osoba – lektor) koja počinje da brine o svim drugim aspektima pisanog teksta i lektor može pomalo da uživa i u čitanju, to mu dođe kao deo posla.
- Treća faza, ’superica’, uglavnom se radi kada su prethodne dve gotove, tekst se štampa i iščitava još jednom i to bi, ako ima mogućnosti, bilo najbolje da radi neka treća osoba, koja tekst vidi prvi put i nije se već srodila s njim.
Pnotzao je da je čvoek spsoboan da čtia i ruzmae sdažraj i ako je okvao npiaasn, smao ako se zvadoolji pvrailo da pvro i psolednje slvoo otsanu na sovm msetu. Ztao ovo njie lak psoao.
