To je san svakog kopirajtera: da mu tekst bude pročitan do kraja.
Stvar je prosta, tome i služi ova posebna tehnika pisanja: da te zaustavi, zainteresuje i natera na akciju.
Da nešto kupiš, pre svega.
Na primer, uslugu.
Robu.
Ideju.
Mišljenje ili stav. Vest.
Šta još znamo o kopirajtingu?
Lično mi smeta što nemamo adekvatan prevod na srpski jezik, što moram da trošim kiseonik da bih objasnila neukima čime se bavim. Ali, ovo nije o meni, već o onome što hoću da postignem.
Šta je sve kopirajting?
To je umeće prodaje rečima? – Ha? Moglo bi tako da se kaže.
To je zanat prenošenja govornog jezika u pisan oblik? – Pa, zašto da ne?
To je sažimanje stila “od Kulina bana”, u kratku i privlačnu poruku. – Uglavnom.
To je cenjen posao. – U jednom uskom krugu, da.
To je dobro plaćen posao? – Ne znam, pitajte nekog kopirajtera iz Amerike.
Šta god da kažemo o kopirajtingu za veb, moramo se složiti da je to najvitalniji deo nečijeg online nastupa u velikoj konkurenciji, koji ga može dići do zvezda ili ga baciti u blato.
On mora da se nametne iznad dizajna i obezbedi vlasniku sajta čitanje do kraja. Da prevaziđe one dragocene i prekratke 4,4 sekunde koje prosečno posetilac odvaja na svakih 100 reči i da u toj sveopštoj hitnji proizvede rezultat.
U ovom tekstu ima skoro 300 reči, ohoho, pa to je čak 3 x više od onoga što hoćeš da potrošiš na neku stranicu.
A ja čak ništa novo nisam rekla. Niti je stil ovog teksta nešto posebno. Čak je i viđeno.
Jedini cilj ovog teksta je otkriven još u naslovu: hoću da čitaš do kraja.
Da li sam uspela?