Kad Muhamed krene bregu, pa ga napička što breg nije ranije krenuo ka njemu. Ne radi se to tako, moj Muhamede.

Samo jedna reč, čini mi se, u kampanji marketinški moderno orijentisane Beogradske filharmonije, napravila bi veliku razliku i kampanja ne bi digla toliku prašinu.

Reč je: ŠTETA.

Šteta što ne dolazite.

Zamislite ovaj sudar opštih mesta na koji je ciljano: elitističke klasične muzike i beogradske elite iz Strahinjića Bana, između koji stoji reč “šteta”, a ne “hvala vam”; što se ne mešate. Jer, složićete se, reč je u oba slučaja o stereotipima – da je klasična muzika elitna stvar, a da u Strahinjića Bana sedi “elita” polupraznih mozgova i s dosta para. Ova druga sluša Cecu, Seku, Stoju i Daru, podrazumeva se. Ova prva je totalno super, misli se.

Umesto uvredljivog i distanciranog, i u tom smislu kontradiktornog i nedovoljno pametnog izbora reči u rečenici “Hvala vam što ne dolazite” — što bi reklo: Jebite se, smetate, mi smo bolji od vas, rečenica “Šteta što ne dolazite” bi proizvela potpuno drugačiji efekat i poslala sasvim drugačiju poruku. I, što je najvažnije, nikoga ne bi uvredila.

Jer, nije važno da se samo priča (pa makar i dobro). Još je važnije da se kaže tačno ono što se misli. Osim, ako…

Bar bi muzičari morali da znaju šta je falš ton.

Smeh pomaže u pisanju

To funkcioniše!

Ne verujete? Da li ste znali da u razgovoru telefonom, na primer, vaš sagovornik VIDI ako se smešite? I on počinje da se smeši i vi vodite jedan prijatan razgovor.

Ako ste natmureni, umorni i mrzovoljni, vaš mozak će odabirati reči koje su proporcionalne vašem stanju. Isto je i obrnuto: ako se naterate da se osmehnete, ne samo da ćete biti zadovoljniji samim sobom, da će vam situacija o kojoj pišete biti milija, već će vam na pamet padati potpuno drugi izbor reči koje će se formirati u rečenice koje će biti dobro shvaćene i primljene.

Pokušajte. Imaćete mnogo manje neprilika i neželjenih sukoba u bilo kojoj vrsti komunikacije u kojoj vas sagovornici ne vide, samo ako se osmehujete.

Zato za danas, prosto, savet za bolju komunikaciju: smešite se.

Gde osmeh možete da upotrebite:

1. U pisanju poslovnih i privatnih mejlova

2. U pisanju SMS poruka

4. U pisanju tvitova

5. U pisanju FB i Google + postova

6. U pisanju reklamnih poruka, slogana, postova…

Ah, ako ste ljuti i verujete da je s razlogom, a želite da to vaš sagovornik zaista razume baš tako, vaša osećanja će ostaviti snažniji utisak ako se samo na trenutak nasmešite. Odmah će vam na pamet pasti prava, ubojita reč koju ste tražili.

E, tako. Ko ne veruje, nek’ se mršti i dalje. Ko poveruje –  :D

Klijent želi da izgleda bolje. Ali, sa boljim, lepšim rečima.

Definiši “lepše”

Lepše za većinu vlasnika sajtova znači da ima lepše reči. Lepše reči – to je da se napravi izbor u superlativima, kiči pridevima, besomučnim atribuiranjem i sa obiljem reči kao što su prvi, jedini, najbolji, najefikasniji, ekskluzivan, jedinstven…

Da bude duže. Još više teksta, još više objašnjenja, naglašavanja, uvoda, razrade i zaključaka. Ako nije dovoljno dugačko, onda kao da nismo uradili ništa.

Da bude prvije od konkurencije. Ako više i jače naglasimo reči “prvi” ili “jedini”, koju niko živ ne pretražuje, onda će se klijent osećati bolje, važnije i uspešnije, iako nije ni prvi, ni jedini u svom poslu.

Ako svega toga nema, većina klijenata misli da ne izgleda dovoljno privlačno.

Jednostavnost teksta, neprimetan i nenametljiv ali koristan raspored ključnih reči je daleko od klijentovog razumevanja, jer on najčešće želi da bude prvi, jedini, jedinstven, najbrži i najjeftiniji.

Saveti:

Too long; didn't read

1. Dugačko nije bolje.

2. Pridevi nikog neće impresionirati.

3. Izbegavajte da tako izgledate. Beskorisno je.

Te reči – ne rade. Takvi tekstovi – ne rade. Takav stil nikoga ne zanima, ni Google, ni vašeg čitaoca.

Vaš čitalac će vam pokloniti 4 sekunde svog vremena kada dođe na vaš sajt. Ako tada niste, već na početku, rekli ono što je važno, napustiće vas.

Ako vam je potrebno da to kažete u tri šlajfne teksta, niko živ vas neće pročitati. Helou, vi prodajete, ne pričate priče za lakunoć!

Zaključak:

Nemojte da nastojite da izgledate upravo onako kako vam se ne sviđa kod drugih sajtova. Budite onakvi kao kada se i sami zainteresujete na tuđem sajtu za nešto.

To nije postignuto superlativima, već je dobro odmeren sadržaj, direktnost i konciznost ono što je privuklo vašu pažnju.

Bonus: O stilu pisanja za veb, predavala sam u školi za veb-novinarstvo. Verujem da nešto od ovoga može da bude od koristi:

Ali, nije loše znati, sa stanov(n)išta domaće SEO bratije – kvalitet će imati prednost, najavljuje novi algoritam zvani Google Farmer.

Dobro je da se podsetimo šta za Google znači kvalitet sajta:

Inbound linkovi

Ako vas drugi vole, vole će vas i Google. Ukoliko vas linkuju i referišu na vaš sadržaj, Farmer će to nagraditi višim mestom na SERP-u. To smo znali i od ranije.

Sadržaj

I dalje je kralj. Originalan sadržaj kotiraće se bolje od sajtova koji taj sadržaj prenose. Farmerov algoritam će davati prednost mestu prvog objavljivanja. Šta to znači za agregatore? Ništa dobro.

Ključne reči

Eh.

Međutim.

Nekoliko ozbiljnih analiza na koje sam naišla (Daniweb, Sistrix), tvrde da je Farmer napravio medveđu uslugu ozbiljnim sajtovima. Farmer je već nazvan samozvanim kraljem koji će po svom ćejfu i nejasnim koordinatama birati kvalitetan od manje kvalitetnog materijala, bacajući u zapećak do juče dobro rangirane sajtove.

Neki veliki američki sajtovi, koji su zauzimali prvih sto rezultata po ključnim rečima, pali su tako daleko po vrednosnom sudu Farmera, da ih sada, bukvalno preko noći, nema ni u prvih 100.

Ne znam koliko dugo će biti potrebno da Farmer počne da obrađuje i našu lokalnu veb-zemlju, ali po svoj prilici ima razloga za brigu, posebno zato što je potpuno nejasno definisano šta će se zapravo dogoditi, i u kom pravcu treba da razmišlja SEO:

This update is designed to reduce rankings for low-quality sites—sites which are low-value add for users, copy content from other websites or sites that are just not very useful. At the same time, it will provide better rankings for high-quality sites—sites with original content and information such as research, in-depth reports, thoughtful analysis and so on.

Dobro, i?

Malo podataka i statistike, nije na odmet:

Danas je Međunarodni dan maternjeg jezika, koji se na inicijativu UN i UNESCO slavi od 2000. godine.

Broj jezika u svetu varira između 3 i 8 hiljada, uobičajeno se misli na 6.700 (različiti izvori, sa nejasnom distinkcijom između jezika, narečja i dijalekata).

30 svetskih jezika govori 60% planete. (izvor UNESCO).

U svetu godišnje nestane 25 jezika. (izvor UNESCO).

Srpski, hrvatski, bošnjački i crnogorski jezik su isti jezik sa regionalnim verzijama dijalekata. (izvor “diplomate SAD”; Harvard ih izučava na jednoj katedri za slovenske jezike)

U Srbiji svaki peti stanovnik nepravilno govori i piše svoj jezik. (izvor: Zavod za statistiku)

U Srbiji 70% osnovaca uopšte ne koristi znake interpunkcije, a 33% ne zna da koristi veliko slovo u pisanju na svom jeziku. (izvor: Institut za pedagoška istraživanja, IPI)

Više od 60% građana Srbije ne čita ništa! (izvor IPI)

25% posto đaka u Srbiji meša ćirilicu i latinicu. (izvor IPI)

Trećina đaka piše slovo w umesto slova v, a na mestu slova i, koristi y. (izvor IPI)

Polovina đaka koristi engleske reči u svojim sastavima. (izvor IPI)

U Srbiji se govori 30 različitih jezika (probajte da ih navedete i dobićete godišnju nagradu Kolegijuma za izuzetnost).

U nedostatku sistemskog uređenja, dnevni list Politika još 2006. godine osniva Jezički savet za srpski jezik. (izvor na linku). Od onda više niko ništa nije čuo o njemu.

Neko u Ministarstvu ekologije tečno govori CMS jezik (izvor: rečeno Ministarstvo, inspiracija @zubarica i @todoroww).

Nalazimo se na 43. mestu od 72 države po funkcionalnoj pismenosti. (izvor PISA test 2009.) Prilikom objavljivanja rezultata:

Ministar (prosvete, Obradović, prim.moo) je izrazio zadovoljstvo zbog postignutih rezultata, istakavši da oni pokazuju koliko obrazovanje pomaže učenicima u Srbiji da razviju neke od ključnih kompetencija, a ne o tome koliki su njihovi intelektualni potencijali. (Izvor: Blic.)

Nemamo strategiju za očuvanje jezičke kompetentnosti.

Nemamo odgovor na englezaciju jezika u eri novih tehnologija.

Nijedno od tri ministarstva (obrazovanja, kulture i nauke) nema jasne ingerencije niti obaveze da brine o standardizaciji i nacionalnoj strategiji za očuvanje srpskog jezika.

I mi danas slavimo Svetski dan maternjeg jezika. LOL ;-)

***

Ne sviđa vam se? Ni meni.

Šta vi možete da uradite?

1. Uvek proverite svoje nedoumice sa nekim ko zna, ili konsultujte rečnike i pravopise.

3. Proverite svoje tekstove pre objavljivanja. Vašu grešku bi neko mogao da kopira.

4. Diskretno ispravite one do kojih vam je stalo, ako primetite da govore ili pišu nešto nepravilno.

5. Ne ljutite se kada vas isprave. Primite to kao dar. Nastojte da zapamtite gde su vas ispravili i trudite se da sledeći put kažete ili napišete ispravno.

6. Pazite pred decom kako govorite. Oni uče od vas. Ispravljajte ih i podučavajte, koliko je u vašoj moći. Zbog njih vredi i da imate pravopis u kući ili neke “jezičke nedoumice”.

7. Čitajte pred svojom decom knjige, ne samo novine. Dajte im primer.

Pridružite nam se Facebooku ili na Twitteru. Ili se prijavite na naš Newsletter, gde povremeno saberemo sve dobre i loše vesti sa ovog bloga i pošaljemo pravo u vaše sanduče, kao što su ovi, srodni tekstovi:

• Jezik i njegov sluga.
• Ubi me prejaka reč.
• Glamurozno baš me briga.
• Kako se pišu strane reči.

***

1. Да ли је и колико појава могућности слања инстант порука утицала на промену односа оних који их пишу према написаном тексту?

СМС нас је натерао да пишемо краће, па све краће и краће, укључујући у то не само скраћивање реченица и мисли, већ и читаво скраћивање речи у српске или енглеске акрониме, или у облике речи у којима изостављамо самогласнике или користимо само прве слогове речи. Овај језички шнајдерај није само ексклузивни изум млађе генерације, већ се у приличној мери преселио и у праксу средње генерације корисника мобилних телефона и комуникација на друштвеним мрежама.

Писани текст је тако постао жртва ограниченог места, или ограниченог времена. Страхујем, међутим, да ћемо на тај начин доћи и у колективно стање ограниченог ума. Зашто? Зато што је реч, осим што је основа комуникације, она и део културе и мост разумевања. Ако данас унук напише деди СМС поруку у којој пише “Длзм кд тб поп.” (долазим код тебе поподне), какве су шансе да се они разумеју и размењују информације, па и емоције?

Нажалост, ако особа крхког језичког знања у потпуности преузме овај тренд као основни начин комуникације, она је лишена елементарне праксе правописног изражавања. То не може а да не остави далекосежне последице, не само на појединце, него и на читаву културу једне земље. Посебно што то постаје и начин читања, а самим тим и начин размишљања.

2. Користите ли “ошишану” ћирилицу и латиницу и да ли Вам смета кад је видите на блогу?

На Интернету користим искључиво латиницу и то целовиту српску верзију, да тако кажем, са свим дијактрицима (nemoguće je ošišati ćirilicu, prim.aut). Не, никада не пишем слова без припадајућих кукица и квачица и нерасположена сам када видим такве текстове. Они ми делују немарно, јер је чињеница да сви данас имамо кодирану тастатуру за спрски језик, и то за оба писма. Писати ћелава слова, упркос постојећим условима да се тако не ради, у визуелном смислу је као да покушавате да направите добру фризуру без косе на глави.

Што се тиче писма, необично је то, али читајући штампане текстове, новине или књиге, на први поглед не правим разлику између латинице и ћирилице, само видим текст. Ево, на пример, морала бих дубоко да се замислим у ком писму се штампа Дневник иако га често имам у рукама. Међутим, на интернету, ваљда због доминације енглеског језика, одмах приметим ауторе који користе ћирилицу.

3. Како реагујете кад на Вашем блогу или Фејсбук страници осване пост пун правописних и граматичких грешака? Смета ли Вам порука или пост написан “фејсбук правописом” – са W уместо В и нулом уместо О?

Не схватам озбиљно људе који праве правописне или граматичке грешке. Наравно, да бих оценила да је неко елементарно неписмен, морала бих да у једној реченици уочим више грешака да бих донела такав суд. Постоје и омашке, дакако, али лако се примети разлика између незнања и типфелера. Али, лично, не опомињем људе због тога, нити их етикетирам. Дистанцирам се.

Међутим, моје језичко “чистунство” тренирам кроз придике сину. Опомињем га да пише правилно, од првог његовог контатка са СМС порукама, па све до комуникације на вебу. То укључује и правилну употребу знакова интерпункције, њихово место одмах иза речи без размака, размак који се ставља наког тога, употребу великог слова, итд. Признајем, забранила сам му да користи тзв. пољску транскрипцију. Занимљиво је да се он томе опирао, страхујући да би га вршњаци презрели због правилног писања. Зато што онда није исти, не припада групи. Међу децом данас постоји неки кодекс неписмености, широк консензус да је неписмено – главна фора. Ако их опоменете на Фесјбуку, они ће сви редом одговорити: “ЛОЛ, ово је Фесјбук, није важно како пишем!”

Знам да свака генерација има свој језик којим жели да се разликује од генерације својих родитеља, и то би било нормално да није поражавајућих резултата који показују да један проценат ђака у Србији истински мисли да у спрском језику постоји словo “w” или да се место становања пише као “qtja”.

4. Може ли се данас на основу онога што посетиоци блога и пријатељи на Фејсбуку напишу разлучити ниво образовања састављача текста или се немарност према форми написаног може приписати опуштености у комуникацији?

Постоји опуштеност у комуникацији а постоји неписмена комуникација. Писмени људи ће далеко маштовитије користити све моделе електронског језика од неписмених, који друга средства не познају.

Види се из авиона ко се добро забавља речима, а ко не уме боље да изрази и напише оно што мисли.

***

Tekst objavljen u izdanju od 13. februara možete pogledati ovde u ćiriličnoj, odnosno, ovde u latiničnoj verziji. Naravno, u obe verzije prilikom prebacivanja sa jednog u drugo pismo, slova Q i W su postali žrtve slovnog rasporeda tastature koji posle niko nije proveravao. Tako u tekstu imamo LJNJERTY tastaturu umesto QWERTY, Njindonjs umesto Windows, NJTJA umesto QTJA (kuća) i već standardnu zbrku tipa njnjnj.nešto.com koju smo već više puta ismejavali, ali očigledno ne dovoljno da bi novinski lektori i korektori postali obazriviji.

***

Pitanje za danas: da li je uopšte važno da poštujemo pravopis u ležernoj i privatnoj komunikaciji na društvenim mrežama?

Druga stvar tiče se današnjeg dana, 30. januara, kada se obeležava Međunarodni dan nenasilja u školama.

Watch your thoughts, for they become words.
Watch your words, for they become actions.
Watch your actions, for they become habits.
Watch your habits, for they become character.
Watch your character, for it becomes your destiny.

Za razliku od pisanih reči, o kojima smo dosta toga govorili na ovom blogu, izgovorena reč nikada nije došla na red.

A nije da nije važna. Ona može da bude početak problema, ili početak rešenja.

Reči se računaju.

I mogu da bole, a o tome nas niko ne uči. Uče nas da boli udarac, da boli ako padnemo, da peče kao pipnemo ringlu. I, jeste, sve to nanosi bol.

Međutim, neko može u 15 sekundi rečima toliko da nas povredi, da posle nismo u stanju to da zaboravimo 15 godina! I da ne prestane da nas boli sve to vreme.

Nasilje, pa i među školskom decom, počinje rečima. Koje su deca ponela iz kuće, pokupila sa TV prenosa skupštinskih zasedanja, zakačila na ulici.

Nasilje rečima se prenosi kao zarazna bolest. Dovoljno je da dete jednom oseti snagu ružne reči i zapamti bol koji mu je nanela, da to iskustvo pokuša da iskoristi naredni put kada bude želelo nekoga da povredi.

Treba paziti na reči.

Dobre reči izazivaju regenerativan nastavak konverzacije. Ružne reči izazivaju degenerativan nastavak komunikacije. U oba slučaja, razmena reči, konverzacija, je interaktivna, visoko viralna spiralna ekonomija.

Mislite o tome sledeći put kada budete razgovarali.

Od neke lepe reči se konačno mora početi.

1. Kad čujem nešto smešno, pokušaću da se smejem umesto da govorim LOL.
2. Kada dobijem običnu poštu, trudiću se da odgovorim na nju sa istim entuzijazmom kao i na e-mail.
3. Srešću se uživo s prijateljem sa Facebooka.
4. Pisaću više od 140 karaktera.
5. Čitaću više od 140 karaktera.
6. Čuvaću papirnu dokumentaciju kao što čuvam elektronsku, jer search po policama ne funkcioniše isto kao na kompu.
7. Neću podizati chat box da pitam članove porodice šta žele za ručak. Pitaću ih lično.
8. Otići ću bar jednom na sastanak uživo umesto na Skype konferenciju.
9. Proveriću šta se dešava sa prijateljima koji nisu na društvenim mrežama. Možda popijem i kafu s nekim od njih, ako pronađem kontakte.
10. Napisaću nešto što ni najmanje nije optimizovano za pretraživače.

***

A, vi?

Dobili su i nagradu na Web-festu za najbolju e-komerc firmu i, uopšte, volim događanja u “komjunitiju” i uvek hoću da podržim.

Tri jela. Na jednom od jela, odlučim da iskoristim opciju

Молимо наведите евентуалне посебне захтеве за припрему или доставу, нпр. ‘без белог лука’ или ‘за Ђорђа’…
Додатни захтеви могу повећати коначну цену.

Unesem, ispod skuplje opcije pljeskavice (punjene sirom) da

želim pljeskavicu NA siru ili NA kajmaku, ali ne punjenu sirom ili kajmakom.

Odgovor na porudžbinu stiže da je primljena, prihvaćena i da će biti isporučena za 40 minuta.

I, bi tako: hrana je bila fakat za 40 minuta na našim vratima. Najs.

Ali: pljeskavica ipak punjena sirom, a ne NA siru ili NA kajmaku.

Pustim tweet:

Ono što je usledilo, u petak uveče, između 19:30 i 20:30, zaista je vredno pažnje.

Odmah nas je na tviteru obavestila kompanija Donesi, da će proveriti na šta se odnosi moj emotikon :(

Potom, zvali su nas iz restorana Buca, da provere šta u stvari nije bilo u redu.

Nešto kasnije, ponovo su zvali iz Buce i još jednom se izvinili i zamolili da ostanemo njihove mušterije, jer se oni trude i nastoje i stalo im je da ostave utisak i zadrže svaku mušteriju…

Potom, videla sam na Twitteru da Donesi preduzima mere da se utvrdi gde je bila greška.

Odmah zatim, zvali su nas telefonom iz Donesi, da još jednom provere šta se dogodilo, i ponove da im je stalo do nas.

Ok, ljudi, shvatila sam: stalo vam je.

Poštujete vi moje pare i poverenje. Poštujem i ja vas i neću više da zakeram.

Ovako se to radi. Svaka čast. Osećam se dobro. Biću i dalje klijent Donesi.com.

Kad se osećaš dobro posle kupovine neke usluge ili robe, nije li to ono što želiš, čak i ako dobiješ i platiš ono što ne želiš?

Ja bih išla korak dalje i očekivala neku kompenzaciju u budućnosti. Ali, mislim se, za naše prilike je i ovo vrh.

Nisu li frajeri?

***

Saznajte još, izbegavanjem pretplate na naš Newsletter (pretplata, grozna reč, imate li bolju?). Ili proverite na Facebooku. Ili nas pratite na Twitteru. Ima svega, i primera oko nas, i dorih, i loših. Beležimo sve. I gnjavimo finesama.

Nikako. Ne likujem. Jednostavno, moj stari klijent  človi sa gomilom otvorenih naloga na društvenim mrežama, bez ikakvog raison d’etre.

Tako je sa većinom. Već letimičan pregled “nastupa” na pozornici društvenih mreža, govori nam da su mnogi razumeli da je dovoljno otvoriti Facebook nalog (uglavnom personal account za pravna lica) i da će se desiti čudo.

Turci i mali Mujo

S poslovnom idejom vodiljom: Mi-smo-tamo-gde-i-svi-Turci.

I, posle izvesnog vremena, kada se u lajkovanje i frendovanje uključila sva raposloživa, bliža i dalja rodbina, te prijatelji, i poneke dobre komšije… pitamo malog Muju:

- Vaš utisak, direktore, Mujo? Kako je na društvenim mrežama?

- Ništa se ne dešava. Rezultat – nula. Prodaja se nije povećala.

Ma, nemoj!

Šta planirate sa svojim FB nalogom, svojim tvitovima i blogom, gospodine Mujo?

Mujo, uglavnom, nema odgovor na to pitanje, osim: Vidim da svi to rade.

Nedavno sam naišla na jednu zanimljivu skraćenicu koja je razumljiva i nama. Pomoću nje se može konstruisati plan i krenuti osmišljeno u kampanju. Jedan, dva, tri.

Let’s hit the

ROAD

• Research— otkrijte svoju ciljnu grupu, vidite šta radi konkurencija.
• Objectives— definišite svoj cilj na osnovu svojih i potreba ciljne grupe i postojećih (dobrih i loših) praksi
• Actions—formulišite strategiju i detaljan plan realizacije.
• Devices—odlučite koje platforme ćete koristiti da biste imali izdrživu arhitekturu svojih ciljeva i sproveli svoju taktiku.

Sad kad smo čuli za ROAD, dobro je i da vidimo

• kuda idemo,
• zašto,
• da li su svi odabrani putevi prohodni,
• ima li jednosmernih ulica,
• gde je ćorsokak,
• ima li ograničenja brzine,
• koliko košta putarina…

Svidela mi se skraćenica, otvara strašno mnogo suvislih analogija. Možda će i vama koristiti.

Međutim, nije loše, u trenutku stvaralačke krize, imati po neki savetić pri ruci. Neku pomagalicu. Jedna od meni najdražih je da čitam tekstove čiji mi se stil dopada. Onda dobijem nadahnuće i onaj osećaj da je pisanje lako.

To je jedna od stvari koju ja radim.

Ima i pravila kojih se držim. Ne kao pijan plota, nego onako, više kao dopunsko napajanje. Ovde su, tejk it or liv it.

Skrati

Na Internetu najbolje prolaze tekstovi koji su kratki, koncizni, bez suviše rasplinjavanja. Rečenice koje su kraće, imaju veće šanse da budu pročitane. Trenirajte na dahu: ako rečenicu koju ste napisali ne možete da izgovorite na jednom dahu, obavezno je skratite tako da stane u njega. Ili je razdelite u više celina.

Utroj ;-)

Drži se najviše tri stvari u jednom postu/tekstu/strani. Dva je malo, deluje nedovoljno i kao da su ideje presušile. Dva ostavlja utisak nedovršenosti.

Četiri je, opet, puno. Nije previše, ali, ljudski mozak može savršeno da ovlada sa tri argumenta, tri pitanja, tri saveta. Ako želite da vas razumeju i upamte šta ste napisali, držite se ovog zlatnog pravila.

Očisti

Savet koji sam davno dobila, glasi ovako: Ono čime si najviše zadovoljna u tekstu – izbaci odmah.

Teško je lišiti se samozadovoljstva. Baš je teško. Pročitaš svoj tekst, kažeš sebi: uf, ala je ovo dobro, dobro sam to sročila.

E, pa taj deo – napolje. Boli, ha? Znam.

Ali, verujete da radi. Kada ste nečim jako zadovoljni u svom tekstu, to uglavnom nije relevatno za vašeg čitaoca. Tu je zamka koje često nismo svesni i mesto gde opteretimo i izgubimo svog čitaoca.

Bonus

: Veću čitanost imaju tekstovi koji su izlomljeni u više paragrafa, nego kobasice rečenica. Mislite o tome i, cepajte.

***

Sve ste ovo znali? Onda pocepajte  i naš dosadni i povremeni Newsletter. Ne osvrćite se na našu stranicu na Facebooku. Ignorištite nas na Twitteru. Uglavnom davimo s ovakvim stvarima koje već znate.

Ja bih se spalila, na primer, da umesto da downloadujem (daunloudujem, a ne: daunlodujem, daunlaudujem) moram da napišem ili, još gore, izgovorim – svlačim. Bilo je takvih predloga, sigurno znate.

Nemamo dovoljno dobre prevode mnogih reči koje svakodnevno koristimo. Možda bismo ih i imali da smo na vreme krenuli da brinemo i prevodimo. Budući da kasnimo, možda je najbolje da vidimo kako se pišu reči koje svakodnevno koristimo iz engleskog jezika u srpskoj transkripciji.

Web site = veb-sajt

To je složenica koja nema osnovu u jednoj reči, već ima dve ravnopravne imenice*. Kada želimo da transkribujemo na srpski jezik, stavićemo crticu između. Potom ćemo najnormalnije deklinirati po pravilu deklinacije u srpskom jeziku za složenice: veb-sajta, veb-sajtu, veb-sajta, veb-sajte…

Ili, graditi takvu množinu: veb-sajtovi, svakako ne vebovi sajtovi i svakako ne veb sajtovi.

Dakle, crtica.

*U spojevima dveju imenica od kojih prva, nepromenljiva, određuje drugu, crtica se zadržava. Međutim, među imenicama koje se povremeno susreću i mogu se naći i u drugim kombinacijama, crtica nije obavezna, na primer: džez koncert, rok pevač, rok koncert…

(Izvor: Ivan Klajn, “Rečnik jezičkih nedoumica”(

Google = Gugl

Pominjemo ga često, valjda ne štuca svaki put.

Ali, često štuca kada želimo da poštujemo originalni oblik ove reči. To se češće sreće jer i nesvesno osećamo da je grafička (vizuelna) asocijacija jača nego kada transkribujemo ime Googla na sprski: Gugl.

Ipak, ako se odlučite da koristite originalni oblik ove reči, najčešće grešite kada pišete ovako:

Tražio sam na Google-u (ili Googleu)

Google-ovao sam

Google-om

Tip: Prema izvornom obliku ove reči, ponašajte se kao Englez: ako treba, sklonite slovo “e” koja vas uteruje u greške (googling, a ne googleing). Ne morate da imate toliko strahopoštovanja prema tom “e”.

Evo kako:

Tražio sam na Googlu

Googlovala sam

Googlom

Nema crtice, ehej!

Zašto?

Crtica na kraju, koja nam pomaže da menjamo reč po padežu ili broju, koristi se samo i isključivo ako je reč o akronimu:

na FF-u

Nakon sastanka DSOJ-a

Svojim BMW-om

Ali: na Googlu i Googlom.

Ok?

iPhone = Ajfon

Šta god vi mislili o tome.

Ako vam je draži original, odnosite se prema slovu “e” isto kao u i slučaju Googla: izbacite ga da biste mogli da se koristite iPhonom prirodno. Jer iPhone-om, ne valja.

Facebook = Fejsbuk

Pošto je ovo lako, znajte da svako kome je sve ono bilo odranije poznato, odmah u vašem tekstu primeti ako ste napisali da ste čitali na Facebook-u.

Crtica, napolje! Na Facebooku it is.

Twitter = Tviter

Shodno svemu gornjem: nisu Twitter-aši, tweet-ovi,  pls, nemojte to raditi. Nema potrebe. Sve smo objasnili.

Neka vaše greške i greškice, nedoumice i nedomouice odu u penziju. Zapravo, lako je. Posebno ako na osnovu ovih par primera počnete da pravite analogije kad god ste u muci.

Bonus mozgalica za danas:

U jednim novinama sam danas videla da pišu o “loukost” kompanijama. Da li je bolje da napišemo lou-kost? Ili je bolje da ipak koristimo adekvatan prevod, pre nego što se naviknemo na ovu rogobatnu reč?

***

Da li ima još nešto što vas muči u vezi sa ovom temom? Ne muči vas ništa? Onda nemojte da se prijavite na naš Newsletter, iliti Njuzleterić. Ignorišite i našu stranicu na Facebooku. Svakako nas nemojte pratiti na Twitteru. Ili, što bi se napisalo: Twitter-u.

da li je važniji duh ili materija

da li je starija forma ili sadržaj

da li je literatura Dobro drvo ili je to ipak Prust.

Onda se uvek nađe neko pametniji od ostalih, uglavnom onaj koji se prvi umori od tih pametovanja i kaže: sve najlepše knjige su već napisane. Najlepša muzika je već stvorena.

Kao da činjenica da imaš samo 30 slova znači da su sve slovne kombinacije već potrošene i da će uvek doći do nekog ponavljanja.

Je li to baš tako?

Pa, nije, bili smo mali. Verovali smo u konačnost kreativnosti. Tačnije, strahovali smo da nam nije ostalo puno prostora za inovacije i kreativnost.

Međutim, kada danas vidim jedan na jedan repliku postojeće ideje (teško mi je da koristim jaču i tačniju reč), lecnem se.

Adverteasing

Slučajno naletim na kampanju Raiffeisen banke na Facebooku.

Zamislite, za svaki lajk, oni će donirati 10 dinara Narodnoj kuhinji.

Plemenito.

Plemenito?

Ili je to tante za kukuriku? Banka to neće da uradi sama od sebe, već želi vaše lajkove. Želi nešto zauzvrat. Ako budete dobri i dovoljno puta lajkovali banku, ona će više para izdvojiti za ugrožene.

Cilj: banka će dobiti više lajkova nego “prirodnim porođajem”. Ako u tome uspe, skupiće se dovoljna količina novca za Narodnu kuhinju.

Izvolite grbu! Od vas zavisi, na vama je teret odgovornosti.

Uf. Odmah osetim konflikt u sebi: želim li ja da pristanem da mi kupe lajk apelujući na moju savest?

Uf. Uf. Setim se i da sam videla ranije takav pokušaj. Setim se srednje škole i pitanja: da li su sve reklamne kampanje već izmišljene?

Zamislite kakva slučajnost.

Slučajnost?

Tz-tz-tz…

Bra Smyth je to isto na Facebooku uradio u oktobru ove godine, tokom meseca borbe protiv raka dojke: kod njih je jedan like koštao 1$ u korist istraživanja leka protiv ove pošasti.

Kakva šteta. Lajkovi se ne mogu izgleda kupiti, čak ni kada obećate nešto plemenito zauzvrat.

Zašto?

Zato što je to tik do prevare. Zato što se to zove kampanja sa zadnjom misli. Adverteasing, ne znam da li ovakva kategorija postoji, ili sam je spontano ovog trenutka stvorila.

Raiffeisen banka u ovom trenutku ima 549 lajkova.

Bra Smyth je uspeo da kupi 768.

Zaključak:

Kopirana je ideja koja čak i ne radi!

Da li ste već prodali svoj lajk Raiffeisen banci? Ili niste? Planirate?

Interesuje me zašto. Interesuje me sve što mislite o ovome.

***

Ne mislite ništa? Želite što redovnije da ne mislite ništa o ovakvim pojavama? Prijavite se na naš povremeni, predosadni i beskorisni Newsletter. Ili nemojte da budete naš FB fan. Svakako nas nemojte pratiti na Twitteru. Nemamo ni nagradnu igru. Ni kampanju nemamo.

Hajde za trenutak da izujemo cipele vlasnika oglasa i da se vratimo u cipele kupca.

Da se rastosiljamo ambicije da napravimo veliki posao na Netu samo zato što smo za to dali pare (i, svi to rade, je l’?) i vratimo se u prirodni položaj konzumenta.

Koliko oglasa primetite dok surfujete Internetom?

• Sve, većinu, nijedan?

Na koliko oglasa ste kliknuli kada ste ih primetili?

• Na svaki koji primetim, po neki, nijedan?

Koliko puta ste kupili nešto nakon što ste kliknuli na oglas?

• Svaki put, ponekad, nijednom?

Zašto onda bacate pare?

Obujte se sad ponovo u stare cipele i primite na poklon ovu malu ček-listu. Proverite da li ste već bacili pare:

1. Napisali ste da vi imate nešto ekskluzivno ili fantastično.

2. Koristili ste reč “ultimativna” šansa, prilika, šta bilo, ultimativno.

3. I vi ste stavili znak uzvika na kraju rečenice!

4. I vi ste u naslovu oglasa postavili pitanje?

5. Prvo ste istakli ime svog brenda, pa sve ostalo.

6. Ponudili ste tri različite usluge u jednom oglasu.

7. Prepisali ste od konkurencije rečenicu i malo je doterali.

8. Uzeli ste ilustraciju sa free stocka, i to onu koja ima najveći broj downloadovanja.

9. Nemate tačnu strategiju šta ćete s tom reklamom, nego ste doneli odluku hajd-da-vidimo-i-to-čudo.

10. Negirate sve ovo, a i prvi put ste čuli ovako nešto glupo.

E, pa to vam pričam.

***

Ne slažete se? Želite što redovnije da se ne slažete sa ovakvim analizama? Prijavite se na naš povremeni, predosadni i beskorisni Newsletter. Ili nemojte da budete naš FB fan. Svakako nas nemojte pratiti na Twitteru. Umrećete od dosade.

Pa, dobro, kako možemo da znamo kojoj kvalitativnoj kategoriji pripada tekst na vašem sajtu? Podrazumeva se: veb-kopirajting napred, blogovi – stoj. Blog je samo vaše ogledalo, korporativni sajt je grupni portret.

Shit.

Sve manje ga je, istina. To su oni tekstovi napisani levom nogom, koji već vizuelno odbijaju vašu pažnju.

Sećate li se plavih slova, veličine kornišona, pisanih za slabovide i maloumne? A u slovima koja se isprazno deru na nas sa ekrana, nosač informacija je jedinica za ništa?

Mislim da smo s tim raskrstili. Čak i najokoreliji programeri koji nisu izašli iz svojih HTML i php radionica na svetlost dana nikada, shvatili su da sadržaj ne sme tako da izgleda. Ni da zvuči tako. Ovde stvarno mislim na jedan slučaj koji je do juče na sajtu negovao isključivo šit kopirajting. Zato što se, navodno, bavio pametnijim stvarima ispod haube.

Pa ste nekako imali utisak da ne voli ni sebe, ni posao kojim se bavi. Ni vas, koji to treba da pročitate.

Na sigurnom smo, toga je sve manje, skoro da je incident naleteti na ovakav shit. Slava mu.

Sucks.

Čuvajte se ove kategorije, zato što je ima najviše.  Prefrigana je, umotana u fini celofan prvog utiska da je sve na mestu. Smrdljivi tekstovi ne smrde čim otvorite stranu. Njih ćete početi da čitate, pokloniti im neku pažnju. A kad vas posle budu pitali šta je to, reći ćete, nemam pojma.

Odlikuje ih ambicioznost, pre svega. Velike reči. Dramatični pridevi tipa: ekskluzivno, jedinstveno, neverovatno, superiorno. Najskuplje marketinške reči kao što su Novo! Besplatno! ispadaju iz sadržaja kao da je džabe.

Najopasnija stvar iza smrdljivih tekstova je samozadovoljstvo: Mi ćemo vam sve rešiti, mi smo jedinstveni, mi smo jupi-jeja.

U krajnjem rezultatu, ovo su tekstovi koji imaju visok bounce-rate i donose ništavnu prodaju. A vlasnici sajtova uvek sumnjaju na nešto drugo. Jer sebe vole više od posla kojim se bave. I, posebno, više nego vas, koji bi trebalo da kupite to što oni prodaju.

Alo, egositi, vaši tekstovi smrde po samozadovoljstu, zato vam konkurencija uzima sve mušterije!

Good.

Na konju ste. Najlakše se prelazi put sa prethodne kategorije u kategoriju dobrih tekstva. Važno je slediti nekoliko prostih stvari koje će napraviti značajnu razliku:

1. Dobar naslov.

2. Kratke rečenice, kraći tekstovi.

3. Jednostavne reči.

4. Bez proseravanja.

Većina kopirjatera u Srbiji je u stanju da napiše dobar tekst. I sa tim ćete biti mirni jedno vreme. Verovatno će i šef prodaje reći “Neb ja tu ništa diro”.

Ako imate dobar tekst, na konju ste, kažem. Dokle god se zadovoljavate da imate dovoljno dobre rezultate. Prosečnost se neguje čitavom silom dovoljno dobrih stvari na svetu.

Ipak.

Great.

Da li biste voleli da su vaši tekstovi bolji. Značajno bolji? Sjajni?

Da li ste čuli za koncept ježa (The Hedgehog Concept)? Svaki idiot u Americi koji ima neki poslić je pročitao to. Ja nisam, ali sam, nošena formulom za uspeh preko noći uz pomoć ježa, pregledala sve što je dostupno na Internetu o tome. Zašto ne biste i vi?

Zato što nije primenjivo. Ali, nema veze. Važno je da želimo da postanemo bolji. Sjajni. Da nam dovoljno dobro nije dovoljno dobro.

Da se prilike kače za naše bodlje, a ne da opštimo  u neprijatnoj verziji sa ovom životinjom.

Ima jedna stvar koja nadahnjuje u tom konceptu: Neka vaš posao bude važniji od vašeg ega.

Pošto je najteže prevaliti put od dobrog do sjajnog kopirajtinga, učinilo mi se da bi ova formula mogla da bude odskočna daska.

Znate ono: zavoli ono o čemu pišeš. Mislim da tu počinje sjajan kopirajting.

Zavoli, prvo.