Dan maternjeg jezika

Malo podataka i statistike, nije na odmet:

Danas je Međunarodni dan maternjeg jezika, koji se na inicijativu UN i UNESCO slavi od 2000. godine.

Broj jezika u svetu varira između 3 i 8 hiljada, uobičajeno se misli na 6.700 (različiti izvori, sa nejasnom distinkcijom između jezika, narečja i dijalekata).

30 svetskih jezika govori 60% planete. (izvor UNESCO).

U svetu godišnje nestane 25 jezika. (izvor UNESCO).

Srpski, hrvatski, bošnjački i crnogorski jezik su isti jezik sa regionalnim verzijama dijalekata. (izvor “diplomate SAD”; Harvard ih izučava na jednoj katedri za slovenske jezike)

U Srbiji svaki peti stanovnik nepravilno govori i piše svoj jezik. (izvor: Zavod za statistiku)

U Srbiji 70% osnovaca uopšte ne koristi znake interpunkcije, a 33% ne zna da koristi veliko slovo u pisanju na svom jeziku. (izvor: Institut za pedagoška istraživanja, IPI)

Više od 60% građana Srbije ne čita ništa! (izvor IPI)

25% posto đaka u Srbiji meša ćirilicu i latinicu. (izvor IPI)

Trećina đaka piše slovo w umesto slova v, a na mestu slova i, koristi y. (izvor IPI)

Polovina đaka koristi engleske reči u svojim sastavima. (izvor IPI)

U Srbiji se govori 30 različitih jezika (probajte da ih navedete i dobićete godišnju nagradu Kolegijuma za izuzetnost).

U nedostatku sistemskog uređenja, dnevni list Politika još 2006. godine osniva Jezički savet za srpski jezik. (izvor na linku). Od onda više niko ništa nije čuo o njemu.


Neko u Ministarstvu ekologije tečno govori CMS jezik (izvor: rečeno Ministarstvo, inspiracija @zubarica@todoroww).


Nalazimo se na 43. mestu od 72 države po funkcionalnoj pismenosti. (izvor PISA test 2009.) Prilikom objavljivanja rezultata:

Ministar (prosvete, Obradović, prim.moo) je izrazio zadovoljstvo zbog postignutih rezultata, istakavši da oni pokazuju koliko obrazovanje pomaže učenicima u Srbiji da razviju neke od ključnih kompetencija, a ne o tome koliki su njihovi intelektualni potencijali. (Izvor: Blic.)

Nemamo strategiju za očuvanje jezičke kompetentnosti.

Nemamo odgovor na englezaciju jezika u eri novih tehnologija.

Nijedno od tri ministarstva (obrazovanja, kulture i nauke) nema jasne ingerencije niti obaveze da brine o standardizaciji i nacionalnoj strategiji za očuvanje srpskog jezika.

I mi danas slavimo Svetski dan maternjeg jezika. LOL ;-)

***

Ne sviđa vam se? Ni meni.

Šta vi možete da uradite?

1. Uvek proverite svoje nedoumice sa nekim ko zna, ili konsultujte rečnike i pravopise.

3. Proverite svoje tekstove pre objavljivanja. Vašu grešku bi neko mogao da kopira.

4. Diskretno ispravite one do kojih vam je stalo, ako primetite da govore ili pišu nešto nepravilno.

5. Ne ljutite se kada vas isprave. Primite to kao dar. Nastojte da zapamtite gde su vas ispravili i trudite se da sledeći put kažete ili napišete ispravno.

6. Pazite pred decom kako govorite. Oni uče od vas. Ispravljajte ih i podučavajte, koliko je u vašoj moći. Zbog njih vredi i da imate pravopis u kući ili neke “jezičke nedoumice”.

7. Čitajte pred svojom decom knjige, ne samo novine. Dajte im primer.

Pridružite nam se Facebooku ili na Twitteru. Ili se prijavite na naš Newsletter, gde povremeno saberemo sve dobre i loše vesti sa ovog bloga i pošaljemo pravo u vaše sanduče, kao što su ovi, srodni tekstovi:



7 Comments

  1. […] This post was mentioned on Twitter by zubarica, Tatjana Vehovec. Tatjana Vehovec said: Dan kada treba da se stidimo na nacionalnom nivou: Dan maternjeg jezika http://t.co/SpzaGrH via @Kolegijum […]

  2. Jan wrote:

    Hrvatski govorni jezik je na svim nivoima razlićit jezik od svih drugih. Hrvatski jezik sastoji se od dijalekata kojima ne prićaju drugi narodi, tako Hrvati prićaju ovim dijalektima: zagorsko-međimurski koji ima dva refleksa večinom je naglasno specifično e koje zvući slično kao ei, a drugi refleks je ije koji se koristi samo u centralnom delu toga dijalekta u tkzv. arhaičnoj kajkavštini, drugi dijalekat je donjosutlanski, on ima ikavski refleks i odista je kajkaviziran čakavski govor, treći je prigorski-taj dijalekat je mešavina kajkavsko-čakavskih govora, četvrti dijalekat je križevačko-podravski on je uglavnom ekavski ali oko Belovara ima posebne ijekavske štokavsko-kajkavske govore koji su nekakva polukajkavska mešavina ali više štokavska, zato se te prelazne govore tretira kao štokavske, peti je turopoljsko-posavski-ovaj dijalekat je večinom ekavski ali ima i mnogo ikavskih osobina, taj dijalekat ima takođe i prelazne govore na baniji i nešto u pokuplju koji spadaju u tkzv. poluštokavske ili kajkavsko-štokavske govore pa ih se uglavnom tretira kao kajkavske zbog stare podloge, šesti dijalekat je goranski, ovaj dijalekat potpada pod kajkavski govor sa ikavskim refleksom, sedmi je severnočakavski, on je čakavski ekavski govor sa elementima kajkavštine, osmi dijalekat je gornjomiranski ili buzetski, taj dijalekat u stvari čakavsko-kajkavska mešavina pa se zbog stare tijalekatske podloge koja je čakavska tretira kao čakavski dijalekat, deveti je centralnočakavski, ovaj dijalekat zaprima prostor od reke Kupe na severu do Senja na jugu i obuhvata čakavske govore sa elementima kajkavštine na severu i elementima štokavštine na jugu, pa se govor Gacke može predstaviti kao čakavski ili poluštokavski, taj dijalekat je mežanog refleksa i potpada pod ekavsko-ikavske govore, deseti dijalekat je jugozapadnoistarski-on je odista miks severnočakavskoga-južnočakavskoga-novoštokavskoga ikavskoga-staroštokavskoga jekavskoga uz osetan kajkavski uticaj ali je u njemu prevladao ikavski refleks sa ponekim elementima ekavskoga i iekavskoga, jedanaesti je južnočakavski koji se prostire od Savudrije na zapadu preko primorskih ostrva do zapadnog poluostrva Pelješac, to je izrazito čakavski ikavski dijalekat sa elementima štokavštine na priobalju, dvanaesti je lastovsko-janjinski dijalekat koji je čakavski ijekavski govor, trinaesti je slavonski ili staroštokavski šćakavski dijalekat sa blagim elementima kajkavštine i čakavštine, on je mešanog refleksa i ima ikavske govore u porečju Save i Dunava, ekavske govore u porečju Drave, zatim poluijekavske i ijekavske govore na dodiru između ikavskih i ekavskih, četrnaesti dijalekat je novoštokavski ikavski, ovim dijalektom na največem prostoru uglavnom govore Hrvati ali na terenima u zapadnoj polovini Bosne i Hercegovine njime osim Hrvata govori i islamizirano stanovništvo pomešano sa Hrvatima, ovaj dijalekat ima mnoge govore od kojih se prepoznaju dva modifikovani tkzv.bunjevački, stariji tkzv. šćakavski, zanimljivo je da ovaj štokavski dijalekat ima najbližeg srodnika ne u štokavskim nego u južno čakavskom dijalektu i to daleko više nego južnočakavski sa drugim čakavskim ili štokavski ikavski sa drugim štokavskim, izračinato je da kada bi se izbacili talijanizmi iz južnočakavskoga i turcizmi iz štokavskoga ikavskoga dobili bi identičan dijalekat, petnaesti dijalekat je staroštokavski šćakavski ili istočnobosanski, to je ijekavski štokavski govor sa blago čakavskim elementima, njime danas govore večinom islamizirani Bošnjaci i Hrvati na celom terenu od Konjica i Bijele na jugu preko Kreševa, Vareša i Tuzle do Brčkog na Savi, govori ovog dijalekta još žive među Hrvatima oko Pečuha u Mađarskoj, oko Virovitice i Hrvatske Kostajnice, mada drugi narodi ne koriste ovaj dijalekat ipak jednim govorom ovog dijalekta prića i mala srpska enklava na planini Ozren,šesnaesti je novoštokavski ijekavski, ovaj dijalekat je dodirni dijalekat više nacija, a jednom njegovom varijantom koja se zove zapadnoijekavski govore Hrvati, taj govor na jugu oko Dubrovnika ima znatne elemente čakavštine dok je na severu oko Stolca manje prisutna, koren ovoga govora je u starom šćakavskom ijekavskom dijalektu ćiji ostaci su danas istočnobosanski dijalekat. HRVATSKI STANDARDNI JEZIK NIJE ISTI SA BILO KOJIM OD OVIH DIJALEKATA, ON JE ODISTA MEŠAVINA SVIH POBROJANIH I TO SE OSOBITO VIDI U REČNIKU ALI I NA MNOGIM DRUGIM NIVOIMA.

  3. Sasa Kostic wrote:

    Ja bih uveo dan maternjeg dijalekta takodje.

  4. Za početak:
    1. korišćenje ščćđž. “Ako postoje na tastaturi – koristite ih”,
    2. pročitajte ponovo ono što ste napisali i dajte drugome da pročita
    3. kako nedoumice nisu znak neznanja već, baš to – nedoumice, pitajte ljude oko sebe – nije teško
    4. čitati i pisati više …

  5. Miloš wrote:

    SRPSKI JEZIK DRUGAĆIJI JE GOVORNI, PISANI I STANDARDIZOVANI JEZIK OD SVIH DRUGIH JEZIKA NA SVETU

    Primer da srpski jezih nije isti sa hrvatskim jezikom može da vidi i malo dete na prevodu animiranih filmova, odrasli ljudi to vide na hrvatskim sapunicama gde slušamo mnoge nama nerazumljive reči.
    Zaključak jeste da je naš srpski jezik i njihov hrvatski jezik zbog međusobnog uticaja i sinhronizovane srpske istočnoštokavske i hrvatske zapadnoštokavske baze u vreme tri do pet vekova zajedničkog života pod turskom vlašču veoma sličan kao šta su uostalom slični i svi drugi slovenski jezici, ali nemože da se kaže da je to isti jezik.

    PRIMER NEKOLIKO TEKSTOVA KOJI ĆE DA PRIKAŽU POMENUTU JEZIČKU RAZLIKU
    Srpski:
    1.У погледу издувних гасова и загађења ваздуха у Јерусалиму, било би потребно да се предузму мере безбедности!
    (U pogledu izduvnih gasova i zagađivanja vazduha u Jerusalimu, bilo bi potrebno da se preduzmu mere bezbednosti
    2.Bela so za kuvanje je hemijsko jedinjenje natrijuma i hlora.
    3.Voz sa železničke stanice krenuće tačno u deset časova.
    4.Nominativ u srpskom jeziku glasi: KO ŠTA ?
    5.U srpskom jeziku zvanična je Vukova ćirilica (srpska vukovica).
    __________________________________________________________________________________

    Hrvatski:
    1.Glede ispušnih plinova i zagađivanja zraka u Jeruzalemu, bilo bi potrebito poduzeti mjere sigurnosti!
    2.Bijela sol za kuhanje kemijski je spoj natrija i klora.
    3.Vlak sa željezničkoga kolodvora krenut će točno u deset sati.
    4.Nominativ u hrvatskom jeziku glasi: TKO ŠTO ?
    5.U hrvatskom jeziku službena je Gajeva latinica (hrvatska gajevica).

  6. Milan Mihajlović wrote:

    Miloše, nažalost, moram da se usprotivim :)
    Ako gospoda Klajn i Šipka smatraju da je (sa lingvističkog stanovišta) reč o jednom jeziku, ne verujem da postoji ikakva poenta u daljoj raspravi dva laika (možda grešim u pogledu Vaše profesije, pa u slučaju da se bavite lingvistikom izvinite na upotrebi ovog izraza).
    Što se tiče razumevanja, žitelji Beograda i Zagreba će pre da se razumeju nego žitelji Beograda i Vranja (ukoliko svo četvoro hipotetičkih stanovnika govore kao što govore uobičajeno…), pa se ipak govori o dijalektizmu…

    A apropo teme posta, iskreno se nadam da će w nekako sa sazrevanjem da se vrati u normalno v… ako ne, ne mogu ni da zamislim sledeće izdanje njegoshewog gorskog wenca :)

  7. Monex wrote:

    sad sam ponovno pročitao ono što si pisao ebeš ga možda je i moj doživljaj bio suviše subjektivan…..al evo par citata iz tvojih postova…..

    Ali ovaj zahtjev koji istice neku posebnost bosanskog jezika djeluje u najmanju ruku smijesno…Sada se pojavljuje grupa ljudi koja ni ne zivi u Bosni vec u Srbiji i koja se od Srba razlikuje samo po tome sto su Slaveni islamske vjeroispovjesti.
    Po novome Bošnjaci.I sada oni tvrde da im je Bosna matica i da je bosanski jezik u stvari njihov jezik bosnjacki…

    Kao to ne znači da se oni odriču Srbije kao zemlje u kojoj su rođeni žive i kojoj pripadaju.. što se tiče jezika, bitno je da ti priznaje pravo Bošnjaka sandžaka da govore bosanskim jezikom i njihovo pravo da imaju nastavu na tom jeziku.
    O samoj konzumaciji tog prava se može govoriti i naravno da se onda tu postavljaju mnoga pitanja to barem mi u BiH znamo al ako prihvatimo načelo onda je lakše i dogovarati se.

Leave a Reply

*