Kako se pišu strane reči

Suočimo se. Zakasnili smo za prevode nekih reči koje se odnose na jezik Interneta. Bolje da se pomirimo s njima. Možda bitka i nije izgubljena, ali mi se čini da rat sigurno jeste.

Ja bih se spalila, na primer, da umesto da downloadujem (daunloudujem, a ne: daunlodujem, daunlaudujem) moram da napišem ili, još gore, izgovorim – svlačim. Bilo je takvih predloga, sigurno znate.

Nemamo dovoljno dobre prevode mnogih reči koje svakodnevno koristimo. Možda bismo ih i imali da smo na vreme krenuli da brinemo i prevodimo. Budući da kasnimo, možda je najbolje da vidimo kako se pišu reči koje svakodnevno koristimo iz engleskog jezika u srpskoj transkripciji.

Web site = veb-sajt

To je složenica koja nema osnovu u jednoj reči, već ima dve ravnopravne imenice*. Kada želimo da transkribujemo na srpski jezik, stavićemo crticu između. Potom ćemo najnormalnije deklinirati po pravilu deklinacije u srpskom jeziku za složenice: veb-sajta, veb-sajtu, veb-sajta, veb-sajte…

Ili, graditi takvu množinu: veb-sajtovi, svakako ne vebovi sajtovi i svakako ne veb sajtovi.

Dakle, crtica.

*U spojevima dveju imenica od kojih prva, nepromenljiva, određuje drugu, crtica se zadržava. Međutim, među imenicama koje se povremeno susreću i mogu se naći i u drugim kombinacijama, crtica nije obavezna, na primer: džez koncert, rok pevač, rok koncert…

(Izvor: Ivan Klajn, “Rečnik jezičkih nedoumica”(

Google = Gugl

Pominjemo ga često, valjda ne štuca svaki put.

Ali, često štuca kada želimo da poštujemo originalni oblik ove reči. To se češće sreće jer i nesvesno osećamo da je grafička (vizuelna) asocijacija jača nego kada transkribujemo ime Googla na sprski: Gugl.

Ipak, ako se odlučite da koristite originalni oblik ove reči, najčešće grešite kada pišete ovako:

Tražio sam na Google-u (ili Googleu)

Google-ovao sam

Google-om

Tip: Prema izvornom obliku ove reči, ponašajte se kao Englez: ako treba, sklonite slovo “e” koja vas uteruje u greške (googling, a ne googleing). Ne morate da imate toliko strahopoštovanja prema tom “e”.

Evo kako:

Tražio sam na Googlu

Googlovala sam

Googlom

Nema crtice, ehej!

Zašto?

Crtica na kraju, koja nam pomaže da menjamo reč po padežu ili broju, koristi se samo i isključivo ako je reč o akronimu:

na FF-u

Nakon sastanka DSOJ-a

Svojim BMW-om

Ali: na Googlu i Googlom.

Ok?

iPhone = Ajfon

Šta god vi mislili o tome.

Ako vam je draži original, odnosite se prema slovu “e” isto kao u i slučaju Googla: izbacite ga da biste mogli da se koristite iPhonom prirodno. Jer iPhone-om, ne valja.

Facebook = Fejsbuk

Pošto je ovo lako, znajte da svako kome je sve ono bilo odranije poznato, odmah u vašem tekstu primeti ako ste napisali da ste čitali na Facebook-u.

Crtica, napolje! Na Facebooku it is.

Twitter = Tviter

Shodno svemu gornjem: nisu Twitter-aši, tweet-ovi,  pls, nemojte to raditi. Nema potrebe. Sve smo objasnili.

Neka vaše greške i greškice, nedoumice i nedomouice odu u penziju. Zapravo, lako je. Posebno ako na osnovu ovih par primera počnete da pravite analogije kad god ste u muci.

Bonus mozgalica za danas:

U jednim novinama sam danas videla da pišu o “loukost” kompanijama. Da li je bolje da napišemo lou-kost? Ili je bolje da ipak koristimo adekvatan prevod, pre nego što se naviknemo na ovu rogobatnu reč?

***

Da li ima još nešto što vas muči u vezi sa ovom temom? Ne muči vas ništa? Onda nemojte da se prijavite na naš Newsletter, iliti Njuzleterić. Ignorišite i našu stranicu na Facebooku. Svakako nas nemojte pratiti na Twitteru. Ili, što bi se napisalo: Twitter-u.



31 Comments

  1. […] This post was mentioned on Twitter by Vranac Srdjan, Pavle Rohalj, Boris Milosevic, Vladimir Pavlica, Branislava Džigurski and others. Branislava Džigurski said: RT @Kolegijum: Pre ručka, za ceo život: Kako se piše Google na srpskom, i slične stvarčice http://bit.ly/bStY18 #kolegijum […]

  2. boylah wrote:

    ma vas ću da pitam kako ću da pišem… čemu pravila?

  3. Name * wrote:

    Boylah, tebi pravila ne trebaju: “Najednostavnija metoda za slanje obaveštenja je WiFi. ”
    Najjednostavnija, Boylah, ne najednostavnija. (preuzeto sa tvog linka).
    Nije čudo da se plašiš pravila, jer nisi savladao ni ona iz osnovne škole.

  4. Deda wrote:

    Jahao sam na Yahoo pretrazivacu :P :D

  5. boylah wrote:

    usr’o sam se živ. ;)
    moja poenta je da je jezik živa stvar i da se menja konstantno. možete vi da definišete koliko god hoćete “pravila”, ali će ljudi pisati kako oni žele.
    hvala što ste isčeprkali grešku na mom linku. moram da vas razočaram. ne želim da je ispravim, jer i bez tog jednog ‘j’ značenje je isto. :p

  6. @Boylah, nop: ovo su pravila iz pravopisa. Ne moja. U međuvremenu, probaj da voziš levom stranom, pa ćeš videti “čemu pravila”. I furaj svoje, niko ti ovde nije rekao da ne smeš.
    Pozdrav!

  7. Marko wrote:

    @boylah
    Pošto je jezik živ, pravila se menjaju – nisu nastala nekad davno i ostala ista. A postoje (između ostalog) zato da bismo mi koji od pisanja živimo mogli da primenjujemo ista pravila za koga god da pišemo, a ne ona koja konkretan poslodavac propisuje za svoje publikacije. Nažalost, praksa je da izdavači ili propisuju svoje “pravopise” ili ih se uopšte ne bave time…

    Bonus odgovor:
    Ako original website transkribujemo kao veb-sajt, onda je lowcost = lou-kost :)

  8. LoveLeyla wrote:

    Kolegijumu, zgresila sam.
    Sve sam pisala sa crticom. :(
    Ali sada sam prosvetljena.
    Hvala.
    :)

  9. @LL, izgovori 10 Očenaša i napiši 10 puta bez crtice i, oprošteno ti je :-))

  10. Jelena wrote:

    Sjajno! I tačno! Sve ovo važi za školu i novine, ali, prema Odboru za pravopis (ne mogu da sorsujem linkom, nažalost, ovo je usmeno predanje iz mog dela rada u medijima), markeitngu je dozvoljeno da piše kako hoće. Drugo, postoji odredba u zakonu o zaštiti potrošača (starom) o tome da se potrošač ne sme dovoditi u zabunu pogrešnim pisanjem imena robnih marki. To naizgled nije aktuelno ovde jer Facebook nema akcionare, ali da ilustrujem: kakva bi pometnja nastala kada bi se PR saopštenje recimo Reebok-a u Srbiji prevelo kao Ribok a da pri tom istovremeno tržištem cirkuliše istoimen, npr. kineski, proizvod?
    Dakle, sve je to u redu i važi. Ali samo donekle. Lektori s kojima sam ja radila su veoma pazili da se komercijačni argumenti prenose u izvornom obliku.
    Lako bi moglo da se desi da nastane sajt fejsbuk,rs. O dovođenju konuzmenata u zabunu ispravnim pisanjem ne treba trošiti reči…
    Pisanje na webu treba da bude optimizovano za kjude na webu, pretraživače i monitoring alatke (da ne kažem sprave za nadzor, podstaći će možda paranoju :). Potrošač, konzument, gledalac, čitalac je Bog. Ako on piše, čita i pretražuje originalna imena (kao i naši zapadni susedi!), to je onda to.
    Još jednom: sve ovo gore napisano je tačno i 100% primenljivo kada pišete ćirilicom (!). I kada vaš komercijalni interes nije narušen i ne kršite prava potrošača.

  11. Zapravo, mi to uvek uspemo: otvorimo vrata i pustimo da strane reči džumle ulete u naš jezik, pa kad je već kasno ponavljamo trapavu rečenicu o tome kako „eto, ne brinemo, ne prevodimo i ono što bi mogli…“ Važi, dakle, za sve oblasti života koje bujaju i traže nove reči.
    Moja „specijalna izvestiteljka“ iz Skandinavije kaže da bi Hogor sasvim lepo mogao i danas da se snađe u svojoj zemlji. Nisam siguran za Kraljevića Marka i tu se sasvim slažemo: ovaj rat je izgubljen. Tu i tamo ćemo za neku buduću reč naći nešto u domaćem pakovanju, ostalo je samo podložno „uljuđivanju“ kako ne bi bilo previše rogobatno.
    A kad su primeri u pitanju, imam ( za ovu priliku) jednu dilemu. Govorim i ja dounloudujem, ali zateknem sebe da ponekad izgovorim i „preuzeću to sa mreže, preuzmi to sa Interneta…“
    Elem, da li je „ubacivanje“ novih značenja već postojećim rečima moguće rešenje ili samo još više unosi zbrku u ionako zakorovljenu oblast naših pravopisnih pravila?

  12. @Jelena, potrošač se ne sme dovoditi u zabludu, istina. Dakle, zato nam je dozvoljeno da pišemo imena brendova u izvornom obliku. Iako pravopis sugeriše srpsku transkripciju. Sada sve manje rigidno.
    @Dragane, postoji prevod za download, koji se “primio” – skinuti i preuzeti. Međutim, čak i pravopis dozvoljava da samo transkribujemo originalni naziv.
    Hvala vam na pametnom učešću, dragi moji.

  13. Jelena wrote:

    @Mooshema
    uvek se setim priče da u Kosovskoj Mitrovici Kinezi prodaju AjPhone i iFone… :) Nema na čemu, probaću da stupim u kontakt sa mojom lektorkom i da elaboriramo ovo. Sećam se da je ona, kao angažovana u Vukovoj zadužbini, bila neraspoložena zbog odluke Odbora “kako oni to misle, svi pišemo po pravilima, a MARKETING MOŽE ŠTA HOĆE” :)
    Uglavnom, na nama koji radimo u marketingu i komunikacijama je da štitimo brend i sprečimo zabune. Dešavalo se da se ljudi jednostavno zaigraju pa krenu da pišu eTarget, e-target i slično, umesto onoga što jeste jedina oficijelna verzija i kako je zapisano u Agenciji za privredne registre, Etarget, jedna reč, bez crtice.
    O monitoringu različitih pisanija neću ni da pričam – moraš sve načine pisanja da uzmeš u obzir, Isto je i sa klipingom, promakne ti. Kada pitaš ljude a zašto i otkud eTarget, gde su to videli, dobiješ odgovor “pa bilo mi je zanimljivije tako”. Zanimljivo im dakle :D
    Što se ćirilice tiče apsolutno je neophodno da se transkribuje sve što si ti navela, ali i tu ima izuzetaka – nije možda estetski ali je sa strane Zakona o zaštiti potrošača opravdano da se čak i u ćirilični tekst ubaci latinično ime brenda.
    Dakle: moja lična preporuka bila bi: imena brendova pišite kao što su vam ih i dostavili (u skladu sa podacima koje ima država i pretraživači). Vrlo mi se dopada hrvatski pravopis, i koliko vidim on funkcioniše i na sprskom webu (zadržavanje originalnih imena). Da li je to dobro, ne znam. Nama iz PR-a, SM-a, i sa weba (ok, veba :) se dopada, jer je tako lakše napraviti izveštaj sledeći dominantnu praksu i poštujući izuzetke.
    Što se izraza web sajt ili web site tiče, programeri, dizajneri i ja OSEĆAMO da je pravilno tako. Veb-sajt je možda by the book ali je u suštini mrtav izraz i ja ga lično ne bih forsirala (ilustracija: http://twitpic.com/38xegr )

  14. dijica wrote:

    Najpre sam ostavila komentar na FacebookU, ali moram i ovde. Deset “Google Naš” na kolenima i na pasulju i da mi se oprosti što nisam znala šta činim :D Puna je Informacija.rs mojih nedoumica (za neupućene da bude jasno o čemu pričam, nije reklama, izvinjavam se) i sad crvenim retroaktivno. Svaki dan se rvem sa nejasnim pravilima (ili su samo meni nejasna), i kad treba da presečem uvek se setim da ne volim stil koji recimo ima “Politika” gde čitam tekst iz IT oblasti sa srpskim transkriptima i dvoumim se da li mi je smešno ili mi više izgleda glupo.
    Download prevodim kao preuzimanje, ponekad stavim u zagradi (download) da zbunim čitaoce. Još uvek ratujem sa cookie, cookies, kuki, kukiz ili kolačićima. Pitala sam lično geekove sa MC foruma šta oni misle, i oni su se izjasnili za cookie/cookies. Ja se još uvek mrštim na tu temu.
    I na kraju, a možda se i vratim opet ovde ako se još nečega prisetim – cloud computing. Računarstvo u oblacima. Mis’im… Don’t like.

  15. dijica wrote:

    Rečenica iz mog prvog komentara: “Download prevodim kao preuzimanje, ponekad stavim u zagradi (download) da zbunim čitaoce.” Nije trebalo da tako izgleda, znam šta sam htela da kažem, samo je ispalo kao da ne znam :D Neka mi pismeni ne zamere.

  16. Deda wrote:

    Sad crvenim zbog jahanja u predhodnom komentaru, tedo da se našalim. Neću da klečim na kolenima, ja uredno čitam i učim. Isto bih i drugima savetovao!
    Izvinjavam se na humoru. Sve nešto ozbinji danas,lol :P

  17. krdr wrote:

    Mislim da običnom englezu, amerikancu ili australijancu “cloud computing” zvuči isto kao i običnom srbinu “oblačno računarstvo”. “Cloud” je relativno nov pojam u računarstvu. Počeo je da se primenjuje jer se na dijagramima mreža internet obično predstavlja kao – oblak. Pa na pitanje “Where is data (Gde su podaci)?”, dobijate odgovor “Here in cloud (Ovde u oblaku)”.

    Uvek ću biti za transkripciju imena (uz navođenje izvornog oblika) i prevođenje pojmova. Pravilnije je. Nemojte da ste lenji.

    Ne slažete se sa mnom? Vaše pravo. Predlažem da se zavalite u fotelju i poslušate ovu pesmiscu u rokstedi fazonu: http://www.youtube.com/watch?v=kksJlg5uTxc

  18. Marko wrote:

    ‘de se dovatiste računarskog oblaka ;) Ja pokušavam da nametnem taj prevod pojma cloud computing, ali oni za koje prevodim vole da se pojavljuje i original… Vole više i data centar, od računskog centra ali im tu ne popuštam, nek sami “ispravljaju”… A naježim se kad business intelligence prevedu kao poslovna inteligencija (umesto poslovno izveštavanje): analogno bi bilo, Centralna inteligentna agencija ;)))

  19. boylah wrote:

    ma vi se svi tripujete previše. pišite kako hoćete.

  20. Auh, nedoumice, nedoumice… od trenutka kada sam prvi put čula “forvardujem ti mejl” tj proslediću ti mejl.
    Vremenom sam (se) naučila da je važnije prilagođavati se ljudima sa kojima komuniciramo. Nije baš isto kada pišete laiku ili geek-u (veb-sajt ili web site ili samo jednostavno sajt).
    Suština je da se što bolje razumemo (ovo boldujem). Da budemo pragmatični, brzi i operativni.
    Hej, pa zar ovo nije i HEO! ;)

  21. […] Kako se pišu strane rečiBy šapke – November 22, 2010Posted in: BLOG DANA BLOG@KOLEGIJUM […]

  22. Odličan i veoma koristan tekst! Hvala :)

  23. Long live HEO! :)

  24. SadClown wrote:

    @Boylah
    Pravopis je standardizacija govornog jezika i njegovih dijalekata. Ako bismo ga ukinuli i sada počeli svi da pišemo kako nam dune, da, svi bismo razumeli šta ko želi da napiše, ali pitanje je koliko bismo se razumeli za 5, 10 ili 50 godina ;)

    @Moo
    Zašto u “Fejsbuk” nemamo jednačenje suglasnika po zvučnosti? :D

  25. Akuzativ imenice sajt glasi sajt, a ne sajta :)

  26. BRANKKO wrote:

    1) Kako da bildujem kljucne reci u ‘iljadu srpskih padeza koje niko tako ne kuca na Guglu, osim ako ne napisem Google-u?
    2) Zar Googlu ne izgleda debilnije od Google-u, koliko god nepravilno bilo?
    3) Jebo gramatiku (iz proslog milenijuma) koja nas tera da reci (koje se svakog dana radjaju) budu debilne. Valjda je ta gramtika nastala mnogo posle jezika, a uz to nije jezik krojen po njoj, vec je ona izvlacena na osnovu jezika naroda (sta je Vuk radio za zivota).
    Ne zelim da nam jezik bude ovakav!
    4) Ako cemo vec postovati pravila, hajde da odradimo kompletnu tanskripciju i da tako koristimo (citaj forsiramo) strane izraze, dok nam kao takvi ne postanu normalni (mada, standardnom zitelju Srbije, rec “daunloudujem” zvuci podjednako katastrofalno kao “download-ujem” s’tim sto u drugom slucaju jasno vidi da je neka strana rec (sta god znacila) prebacena (nasilno) u nas jezik. Ali o5 ponovo… vraticu se na stavku 1) Ko ce mi ikada u Guglu ukucati Nokia 5800 Ikspres Mjuzik?! Molim vas…
    5) Srpski interfejs na racunaru i mobilnom zaista nema potrebe da komentarisem, svi znamo da se tu snalazimo poput mog caleta u spejs shatlu…
    6) Ako me osude i prisile da Googlam i iPhonujem, prestacu da pricam srpski i poceti da pricam novi dijalek(a)t istog pod nazivom Cyber Srpski (sa sve skracenimaca), a ako se postovaoci srpske kulturne bastine pobune, odvojicemo Cyber Srpski poput crnogorskog i pozvati ga novim imenom…
    [ENTER]

  27. Brankko, ala si se ražestio. Otkad pišem o jeziku, navikla sam da se najviše žeste ljudi koji otkriju nešto novo u mojim tekstovima, ili postanu svesni svojih grešaka.
    Na nivou primera koje si dao i analogno njima, uskoro bismo mogli da očekujemo i da generacija mog sina, koja danas piše powskom twankwipci0m, skrćj reči i izbcje samoglasnike, ljutito zahteva da se jezik prilagodi njima, jer su oni tako navikli a sve drugo je pravopis (ne gramatika) iz prošlog milenijuma :-)
    Pravila koja sam navela, preuzeta su iz važećeg pravopisa. To je standard tvog maternjeg jezika. Međutim, niko te neće osuditi ili prisiliti da ga koristiš. Zato, opušteno.

  28. […] Kolegijum Kratko i jasno! Bez komentara, potrebno je samo pročitati i zapamtiti!  Kako se pišu strane reči […]

  29. […] u ovdašnjim klasičnim medijima jedina tema koja ozbiljno privlači pažnju na Internetu jesu Fejsbuk (Facebook) događaji. I na sopstvenom primeru mogu da “osetim” interesovanje klasičnih medija na […]

  30. BRANKKO wrote:

    @Tajtana :)
    Ne, nemam ja nista protiv pravopisa. Samo kazem da je cesto totalno out-of-time… I da nesto po tom pitanju mora da se preduzme. Da je neko na vreme prevodio (u nasem primeru) racunarske izraze, danas bi svi pricali racunar a ne kompjuter. Takodje ne bi kopipejstovali vec bi verovatno kopirali i umetali/nalepljivali.
    Ali mi je idiotsko pravilo po kome je pravilno Googlovati!
    Ja sam svestan da nije pravilno “Philips-ov TV”, ali kao sto rekoh nekad namerno gresim, jer to ima drugih prednosti. Isto tako, redovno pisem softver i hardver, a ne software i hardware, jer tu nema nikakvog opravdanja za namerne greske :) Heh greske s’ opravdanjem, kao to sao zvuci :)
    Dakle da ponovim, nemam totalno je ok pisati sve na srpskom i postovati pravopisom (podrzavam) ali je totalno glupo da taj isti pravopis dozvoljava reci poput Tweetati i Googlati (sta i zasto onda tu postujemo?)
    Po meni je skroz ok pisati Facebook a ne Fejsbuk, Firefox a ne Fajerfoks sve dok se odnosi na brend, a ne da se koristi u glagolu (poput Guglati).

  31. kao što sam obećala, potražila sam još jedno mišljenje (za svaki slučaj). Obajvljeno je kod mene na blogu http://cybernaut.posterous.com/35512255

Leave a Reply

*