Kako da (ne) koristite glagol “trebati”

Glagol TREBATI je najčešće pogrešno upotrebljavana reč u pisanoj i govornoj komunikaciji.

Priznajem da je čak i mog desetogodišnjeg sina, koji je veoma pažljiv s jezikom, teško odučiti od navike stečene u školi da ovaj glagol koristi pogrešno.

Trebam da pitam pare za patike.

Glagol TREBATI (htenje, namera, težnja): ne menja se po licima, rodu i broju, ako iza njega sledi glagol.

No-no upotreba: trebam da pitam; trebao je da pita, trebali su da pitaju. Trebam da ustanem (hit).

Pravilna upotreba: treba da pitam, trebalo je da pita, trebalo je da pitaju.

Trebalo je da ovakve postove pišem ranije. ( a ni slučajno –> Trebala sam ovakve postove da pišem ranije)

Je li da je prosto? Baš zbog te jasne razlike u upotrebi.

Ako iza glagola TREBATI sledi imenica, onda ćemo ga menjati, jer će ovaj glagol označiti potrebu za nečim a imenica iza njega će odmah objasniti za čim, iako ovakva upotreba zvuči uglavnom arhaično i više je slična zapadnoj varijanti (kako smo voleli da zovemo hrvatski deo nekada jednog, srpsko-hrvatskog, jezika) nego istočnoj, tj. srpskom jeziku:

Trebam te.

Trebam neku kintu.

***

Ako ste do sada pomisli da je rečenica iz naslova nategnut i neduhovit pokušaj da iskarikiram jezik – varate se. Ovako se danas uredno govori među mladim ljudima.

Tako, na primer, umesto ispravne rečenice: Treba da pitam (ćaleta) da mi da pare za patike, spontano je nastalo nakaradno skraćenje koje glasi: Da pitam pare za patike.

Meni je jasno da se mladi razumeju, posebno kada dođe do toliko potrebitih para i da im nisu glagoli potrebni već pare i patike, ali, priznaćete, ako biste pokušali da bilo šta pitate pare, one vam neće ništa odgovoriti. Pa sve i da ih imate.

Poznato je da je za parama sveopša treba ;)

Aj’ pa pripazite. Pravilna upotreba glagola trebatitrebalo bi da postane rutina u vašem govoru.



Leave a Reply

*